Author: Ivana Kosovac

Neverbalno ili preverbalno nije nužno povezano sa nivoom inteligencije. Komunikacija se ne odnosi uvek na govor. Kod neverbalnih tipova dece veliku pažnju moramo usmeriti na neverbalnu komunikaciju. Zato je važno da znamo šta telo govori. Uostalom, prvi način sporazumevanja pračoveka je bio neverbalan. Dok našim precima glasnice i govorni aparat nisu bili razvijeni, koristili su pokrete i izraze lica. Osnovni “rečnik” neverbalne komunikacije nasleđujemo od predaka, tako da govor tela zapravo ne treba da se savlada, već samo da se osvesti. Konkretno, deci pomaže da lakše komuniciraju, oslobode se stida, budu otvorenija za komunikaciju, nauče da prepoznaju određena ponašanja kako bi ih izbegla ili predupredila. Sve to će im podići samopouzdanje, a poznato je da je vera u sebe ključ svega. Svako dete različito reaguje na različite vidove komunikacije; saznajte šta najbolje odgovara vašem detetu, a zatim ga redovno koristite.

Tehnike za negovanje komunikacije sa predverbalnim ili neverbalnim detetom

Ako je vaše dete preverbalno ili neverbalno, postoji mnogo načina da pomognete u negovanju komunikacije. Ove tehnike ne zamenjuju logopedsku terapiju ili druge vrste terapija koje su jedinstvene za njihove potrebe, ali su dopunske stvari koje možete da uradite da biste podstakli komunikaciju na različite načine.

1.Nastavite da pričate sa vašim detetom – Samo zato što vaše dete možda ne govori ne znači da treba da prestanete da razgovarate sa njim. Čak i ako je njihov prijemčiv jezik odložen ili minimalan, nastavite da im pričate i pripovedate. Uključujte ih u razgovore.

2. Obratite pažnju na neverbalnu komunikaciju vašeg deteta – Obratite pažnju na neverbalne signale i ponašanja, kao i na izraze lica. Ljudi mogu da komuniciraju na mnogo različitih načina – izgovorene reči su samo deo ovoga. Vaše dete vam možda prenosi emocije, želje i potrebe na druge načine koji im inače nedostaju.
3. Koristite jednostavan jezik – Umesto da koristite komplikovane fraze sa više reči, koristite fraze od jedne ili dve reči da označite stvari i date pravac. Neka bude jednostavno. Ako vaše dete može da izgovori fraze od jedne reči, onda koristite fraze i uputstva od dve reči da biste ih malo pogurali, a da ih ne preplavite.
4. Pravite pauze u govoru – Nakon što nešto kažete ili postavite pitanje, zastanite na nekoliko trenutaka, baš kao što biste to učinili u razgovoru sa prijateljem ili nekim ko je verbalan. Ovo omogućava vašem detetu neko vreme da vam odgovori na bilo koji način. Takođe modelira odgovarajuće osnovne komunikacijske veštine za vaše dete.
5. Sedite u nivou očiju – Komunikacija sa detetom u nivou očiju stavlja vas tačno u njegovo vidno polje i omogućava detetu da lakše vidi vaše ruke, lice i usta. Ovo im može pomoći da protumače ono što im se govori kao i govor vašeg tela.
6. Ne potcenjujte igru – Vreme za igru može biti odlično vreme za rad na komunikaciji, posebno sa igrama ili igračkama koje uključuju imitaciju ili podstiču uzrok i posledicu. Aktivnosti koje podstiču društvenu interakciju, poput pevanja, plesa ili igranja sa lutkama, mogu biti zabavni načini za vežbanje komunikacije sa vašim detetom.
7. Koristite alternativne metode komunikacije – Deca sa neverbalnim autizmom, na primer, često otkrivaju da mogu da izraze emocije plesom ili umetnošću ili drugim pokretima. Probajte sa njima slikanje prstima ili senzorne aktivnosti da vidite da li to pomaže njihovom samoizražavanju.

 

Nažalost, ne postoji čarobni štapić koji bi učinio da neverbalno ili preverbalno dete progovori, i svako dete drugačije reaguje na tehnike i terapije. Ponekad može biti izazovno komunicirati sa neverbalnim detetom i važno je zapamtiti da ostanete fleksibilni i smireni. Nastavite da vežbate sa svojim detetom i na kraju ćete otkriti šta rezonuje i omogućava najbolju komunikaciju.

U daljem delu teksta vam dajemo predlog aktivnosti koje mogu podstaći glasanje ili izgovor pojedinih reči kod vašeg neverbalnog ili preverbalnog deteta. U toku ovih aktivnosti možete da koristite igre i igračke koje već posedujete.

1. Igre prstiju: Ovde možete koristiti različite igračkice za prstiće. Kako biste održali pažnju vašeg deteta možete pevati pesmice za prstiće „Tata prstić“ ili „Čika Perina farma“ dok na prstima imate igračkice ili na vrhovima vaših prstiju imate iscrtane pojedine likove iz pesmice koju pevate.
2. Pevajte pesmice: Pevanje je odličan način da podstaknete dete da počne da se spontano glasa! Da biste to pospešili, pevajte pesme zaista polako, brzo, tiho ili glasno. Ako vaše dete ne može da otpeva reči, koristite jednostavan slog, kao što je LA-LA, da pevate uz ton pesme a posle određenog vremena pokušajte da dete popuni prazno mesto u poznatim pesmama. Jednostavne dečje pesmice su odlične jer su vrlo razigrane i ponavljajuće.

3. Koristite instrumente: Uz određene instrumente koji prijaju vašem detetu izgovarajte i pevajte prvo glasove, potom slogove a na kraju pokušajte da dete izgovori i po koju kratku reč.
4. Igra gore i dole: Koristite bilo koju igračku (npr. automobil koji ide gore ili dole) da pokažete detetu kako se visina glasa može povećavati i spuštati uz pevanje vokala ili onomatopeje određenih zvukova iz okoline (ukolikose igrate sa autićima oponašajte zvuk koji proizvodi motor automobila BRM-BRM).
5. Igrajte se sa igračkama životinja: Napravite grupu životinja koje su bučne (glasne) i životinja koje su tihe. Sakrivajte ih oko vas i deteta i kada dete pronađe životinjicu iznenadite se i proizvedite onomatopeju glasno ili tiho.
6. Figurice: Koristite figurice ljudi ili životinja, mogu biti i lutkice i svakom liku dodelite glas. Ne zaboravite da koristite različite glasove (visoki/niski, glasni/tihi, brzi/spori). Koristite ove glasove dok se igrate sa igračkama.
7. Pročitajte priču: Pročitajte priču koristeći različite glasove za likove. Ohrabrite svoje dete da ponavlja za vama ili popune prazninu.
8. Samo budi smešan: glupirajte se ispred svog deteta, pravite smešne grimase na svom licu. Ovu igru možete igrati i ispred ogledala.
9. Telefon: Igrajte se sa plastičnim telefonima. Kobojagi razgovarajte sa nekim preko telefona uz moduliranje glasa glasno ili tiho a potom telefon dajte detetu.
10. Igra emocija: Izgovarajte određene reči sa različitim emocijama. Posmatrajte reakciju vašeg deteta. Ukoliko primetite da na određene emocije vaše dete odreaguje drugačije ponovite tu reč i emociju ponovo uz naglašavanje emocije.
11. Pitanja sa DA i NE odgovorima: Pokušajte da naučite vaše dete da iskomunicira sa vama na jednostavan način uz pitanja koja daju odgovore DA ili NE. U slučaju da dete ne zna značenje odgovora DA ili NE u igru uvedite kartice sa tužnim(NE) i srećnim(DA) smajlijem koji prati pokrete klimanja glavom napred-nazad za DA ili odmahivanja glavom levo-desno za NE.

Nekoj deci  je potrebna vizuelna podrška da bi završili zadatke i razumeli šta tražimo od njih.Možete upariti bilo koju od ovih aktivnosti sa karticama kako biste pomogli svom detetu da shvati šta tačno treba da rad.

Tim “Korak po korak 2”

Zajednička pažnja je ponašanje u kojem se dvoje ljudi fokusira na neki predmet ili događaj, u svrhu međusobne interakcije. To je oblik ranog socijalnog i komunikativnog ponašanja. 

Zajednička pažnja podrazumeva deljenje zajedničkog fokusa na nešto (kao što su drugi ljudi, predmeti, koncept ili događaj) sa nekim drugim. Potrebna je sposobnost sticanja, održavanja i preusmeravanja pažnje. Na primer, roditelj i dete mogu oboje da pogledaju igračku sa kojom se igraju ili da posmatraju voz koji prolazi. Zajednička pažnja (poznata i kao „združena pažnja“) može se steći korišćenjem kontakta očima, gesta (npr. pokazivanje kažiprstom) i / ili vokalizacije, uključujući izgovorene reči (npr. „Pogledaj, avion leti“). 

Veštine rane zajedničke pažnje mogu uključivati dete koje poseže za odraslom osobom ili gledanje iste stranice knjige sa drugom osobom. Dalje razvijene veštine mogu uključivati fokusiranje na igru ili traženje predmeta, poput omiljene igračke ili hrane. 

Postoje dva načina na koje može doći do zajedničke pažnje:

1. Iniciranje zajedničke pažnje

U ovom slučaju dete započinje socijalnu interakciju. Na primer, dete može da pokaže na igračku i da pogleda roditelja kako bi ga nateralo da ga takođe pogleda. Starija deca mogu koristiti vokalizacije da bi privukla pažnju (npr. „Pogledaj ovde mama“). Pokretanje zajedničke pažnje moglo bi ukazati na to da je dete socijalno motivisano.

2. Odgovor na zajedničku pažnju

Ovde dete odgovara na tuđe napore da zadobije zajedničku pažnju. Na primer, roditelj pokazuje na loptu i kaže: „Pogledaj loptu!“. Dete odgovara prateći roditeljski pogled i gest (npr. pokazujući kažiprstom) da pogleda loptu. Odgovoriti na zajedničku pažnju lakše je nego inicirati.

Zašto je zajednička pažnja važna?

Sposobnost uspostavljanja zajedničke pažnje od vitalnog je značaja za razvijanje socijalno-komunikacionih i kognitivnih veština. Kod dece tipičnog razvoja, veštine zajedničke pažnje počinju da se razvijaju ubrzo nakon rođenja, a do treće godine deca su obično kompetentna za sticanje i održavanje zajedničke pažnje odraslih i vršnjaka. Bez veština zajedničke pažnje deci bi moglo biti teško da komuniciraju i razvijaju odnose sa svojim roditeljima i vršnjacima. Zajednička pažnja pomaže u razvoju važnih socijalnih veština kao što su povezivanje i viđenje stanovišta drugog.

Zajednička pažnja i autizam

Deca sa autizmom mogu imati poteškoća sa zajedničkom pažnjom, jer im može biti teško da komuniciraju dok obraćaju pažnju na predmet i osobu. To bi moglo rezultirati propuštenim prilikama za interakciju i komunikaciju sa drugima. Takođe, osobi sa autizmom može biti teško da zadovolji svoje želje i potrebe.

Veštine potrebne za zajedničku pažnju uključuju:

1. Usmeravanje i prisustvo socijalnog partnera (odnosno osobi sa kojom komunicirate)

2. Preusmeravanje pogleda između ljudi i predmeta

3. Deljenje emocionalnih stanja sa drugom osobom

4. Prateći pogled i tačku druge osobe

5. Mogućnost skretanja pažnje druge osobe na predmete ili događaje u svrhu razmene iskustava.

 

Kako podstaći zajedničku pažnju?

Evo načina koji pomažu vašem detetu da razvije veštine zajedničke pažnje:

·       Fokusirajte se na lica i razvijajte kontakt očima – podstaknite dete da vas gleda. Smatra se da je društveno prikladno gledati nekoga ko razgovara s vama, a lica pružaju puno socijalnih znakova. Uspostavljanje kontakta očima može biti posebno teško za decu sa autizmom, pa porazgovarajte sa svojim terapeutom da li je to odgovarajući cilj.

·       Igrajte se i vežbajte skretanje – ovo pomaže razvijanju zajedničke pažnje u prirodnom, opuštenom okruženju. Počnite sa kratkim sesijama i postepeno povećavajte vreme.

·       Završite nešto zajedno, poput slagalice ili nameštanja kreveta, postavljanja stola, spremanja omiljenog jela.

·       Podstaknite svoje dete da preusmeri pažnju sa onoga sa čime se igra na ono što vi imate.

·       Koristite animirani ton glasa, gest i izraze lica kako biste uspostavili zajedničku pažnju.

·       Koristite predmete sa kojima vaše dete najviše uživa u igranju da biste zainteresovali svoje dete.

·       Duvanje mehurića je sjajna aktivnost za rad na zajedničkoj pažnji i razvoju veština komunikacije.

·       Vežbajte zajedničku pažnju kao deo svoje svakodnevne rutine, tokom zadataka poput pranja zuba ili u kadi i obroku.

·       Sledite smernice svog deteta. Kada vaše dete pokaže interesovanje za neki predmet, oponašajte njegovo interesovanje. Uključite se u aktivnost davanjem oduševljenih komentara i kopiranjem detetovih postupaka.

·       Pohvalite svoje dete što je pokrenulo ili odgovorilo na zajedničke pokušaje pažnje. Budite eksplicitni zašto hvalite. Na primer, recite: „Sjajno. Udario si balon. Hajde opet!“

·       Naučite ih da gledaju napred-nazad između vas i predmeta. Povoljan trenutak da to učinite je kada se tokom vašeg dana dogodi bilo šta neočekivano ili iznenađujuće, poput zvona na vratima ili pad kule od kockica koji ste sagradili. Kada se to dogodi, pogledajte svoje dete sa preteranim iznenađenjem (npr. širom otvorite usta i podignite obrve) i odgovorite oduševljenim „Vau!“ ili „OOO“. Zatim, pripazite na odgovor vašeg deteta. Ako vas pogleda, nagradite ga rečima: „Pogledao si!. Pala kula.“ Ako ne, pokušajte ponovo sledeći put.

·       Igrajte igru skrivača. Ovo pomaže vašem detetu da nauči da prati pogled, tačku i / ili glavu. Započnite sakupljanjem nekih omiljenih igračaka ili predmeta vašeg deteta, a zatim ih postavite po sobi. Započnite igru kada dete poželi jedan od predmeta koje ste sakrili. Kada se to dogodi, slegnite ramenima i pitajte: „Gde je?“ Zatim pokažite na predmet govoreći: “Evo ga!” Kada vaše dete neprekidno prati vaše pokazivanje, pređite na okretanje glave u smeru predmeta. Napredujte samo preusmeravanjem pogleda. Kada započinjete sa ovom aktivnošću, počnite tako što ćete predmete staviti blizu svog deteta i tako će biti delimično vidljivi.

·        Izaberite aktivnosti koje podstiču zajedničku pažnju, kao što su:

Kotrljanje kuglice ili automobila ili bacanje lopte napred-nazad;

Valjanje predmeta napred i nazad unutar kartonskog ležišta ili kutije;

Viseći loptu na fleksibilnoj žici i udarajući je napred-nazad;

Koristite slamke (ili usta) da biste duvali pero ili ping pong loptu jedni drugima;

Sviranje nekog instrumenta zajedno;

Zajedno pevanje pesama sa pokretima, poput „Glava, ramena, stomak,kolena“;

Držeći se za ruke i plešući uz omiljenu pesmu vašeg deteta;

Držite čaršaf ili pokrivač sa detetom i ljuljate lutku za bebe ili plišanu životinju;

Igra sa kanapom ili rastegljivom trakom.

 

Jelena Kudrić

dipl.defektolog logoped,reedukator psihomotorike

U ovom tekstu ću vam izneti razloge hoda na prstima i predloge vežbi. Predlozi vežbi su sjajni kako za roditelje tako i za stručnjake raznih profila.

Devojčica balansira na vrhovima prstiju. S obzirom na ovu jednostavnu rečenicu, većina ljudi će zamisliti devojčicu u baletskoj pozi, koja stoji ispred ogledala i hvata se za drvenu šipku. Uobičajeno je naći balerinu na prstima. Takođe je uobičajeno videti vrlo malu decu koja šetaju na vrhovima prstiju, sve do treće godine.

Ali ponekad je to tendencija koju vidimo kod dece starijih od pet godina, a kada je to slučaj, znak je da možda nešto nije u redu.

Iznenađujuće je da hodanje na prstima nije samo znak zaostajanja, kašnjenja u razvoju dece već je i znak lošeg vestibularnog sistema, koji je vezan za dečju ravnotežu i koordinaciju. Možda se pitate zašto su ravnoteža i koordinacija važni i zašto to ima veze sa učenjem. Ako vestibularni sistem deteta ne funkcioniše pravilno, počinjemo da uviđamo simptome poput hodanja na prstima, lošeg ponašanja ili izraženih problema u učenju (koje najviše uočavamo u učionici). Ovi znaci znače da vaše dete može imati diskonekciju u mozgu koja ga može sprečiti  da usvaja određena znanja. Neke od ovih simptoma često vidimo kod dece sa autizmom, ADHD-om, disleksijom, disgrafijom i Asperger-om. Međutim, postoje i primeri  dece koja se takođe mogu boriti sa hodanjem na prstima i vestibularnim problemima a da nemaju probleme u razvoju.

Dr Stephen M. Edelson, Ph.D., nedavno su objavili članak u kojem ističu da: „Hodanje na prstima može biti direktno ili indirektno povezano sa vizuelno-vestibularnim problemima.“Dakle, sada kada znamo da hodanje na prstima može biti znak lošeg vestibularnog sistema, kako da znamo kada počinje da ima uticaja na učenje našeg deteta? Evo nekoliko simptoma kako možete prepoznati dete sa ovim problemom:

·       Da li dete hoda na prstima kada nosi cipele?

·       Da li primećujete hodanje više ili manje na prstima kada dete hoda boso po različitim površinama? Na primer pesak ili kamenčići na plaži, trava u parku, pod od tvrdog drveta, tepih.

·       Da li je dete u stanju da postigne i održi čitav opseg pokreta u zglobu?

·       Posmatrajte detetov položaj donjih ekstremiteta od karlice ka kolenima i stopalima.

·       Zagledajte detetovo stopalo da li su tetive zategnute i da li formiraju luk stopala.

·       Potrebne su naočare u mlađem dobu, obično između 3-6 godine (čini se da je problem sa vidom).

·       Često kaže “a?” ili šta?” kao da nisu čuli uputstva koja nastavnik daje.

·       Bori se da kopira informacije sa table na svoj papir.·       Ima problema sa praćenjem reči za čitanje i možda će morati da trepće da bi ponovo usredsredio svoje oči na stranici.

·       Često se oseća neuravnoteženo, nekoordinirano ili naleti na nameštaj ili stolove u školi.  

 Šta je uzrok tome?

Hodanje na prstima ima široki spektar uzroka od ozbiljne strane pa sve do praktično bezopasnih. Evo nekoliko najčešćih uzroka hodanja na prstima. 

Disfunkcionalni sistem balansa

Za neku decu koja hodaju na prstima, možda je krivo njihovo unutrašnje uvo. Vestibularni sistem u unutrašnjem uvu odgovoran je za hranjenje informacija mozga o položaju i kretanju tela. Ako informacije koje ovaj sistem pruža nisu tačne, mozak možda nije ni svestan da stopala ne hodaju na najefikasniji način. Ovoj deci se može pomoći vežbama koje uključuju kretanje.

Pitanja senzorne obrade

Poremećaj senzorne obrade takođe može biti kriv za hodanje na prstima. Ako je vaše dete preosetljivo na dodir, možda izbegava da spusti pete da bi izbeglo neudobne teksture ili nelagodu koju doživljava pri težini na petama. Ova deca će takođe pokazati odbojnost prema čarapama, cipelama ili golim nogama. Taktilna terapija je obično korisna za decu iz ove grupe. Idiopatsko hodanje nožnim prstima može biti povezano sa hiper ili hiposenzibilnošću. Nekoj deci se možda neće svideti osećaj različitih površina na bosim stopalima zbog kojih se podižu na prste kako bi izbegli da cela površina stopala stegne pod. Za decu koja traže više ulazaka, hodanje prstima povećava silu udara koja se oseća tokom ambulacije, jer se sila reakcije na tlo raspoređuje kroz manju površinu na glavama metatarzalne kosti.

Navika

Zaustavićemo se sa jednim od najmanje alarmantnih uzroka. Navika. Ako imate mališane koji provode dosta vremena na prstima, oni će možda i dalje hodati tim putem jednostavno zato što su navikli da tako hodaju. 

Kako možemo pomoći detetu da smanji ili potpuno izgubi hod na prstima?

Ako je vaše dete sklono hodanju na prstima,  postoje vežbe koje vam mogu pomoći. Ove vežbe ne samo da će im pomoći da hodaju celim stopalom, već će poboljšati i vestibularni sistem vašeg deteta. Doktor Edelson kaže: „Vestibularni sistem pruža mozgu povratne informacije u vezi sa kretanjem i položajem tela. Možda će biti moguće smanjiti ili eliminisati hodanje na prstima pružajući detetu terapijsku vestibularnu stimulaciju. “

Evo predloga vežbi:

1. Plantarna fleksija: Dok dete leži na leđima ili sedi, držite detetovo stopalo u ruci. Laganim pritiskom savijajte stopalo prema detetovoj glavi. Jednom kada osetite otpor, zadržite 15 sekundi, naizmenično menjajte stopala i ponovite istezanje.

2. Fleksija / ekstenzija kolena: Dok dete leži na leđima ili sedi, sa savijenim ili ravnim kolena na podu, podignite detetu nogu uspravno kolena dok ne osetite otpor. Držite 15 sekundi, naizmenično menjajte noge i ponovite istezanje.

3. Nagibna daska ili tobogan: Trčeći uz brdo protežu se tetiva i mišići držeći prste usmerenim prema gore. Kad se nađu na vrhu, mogu da se otpuste i vrate na dno, ili omiljeno za moju decu, da se kotrljaju. Uz malo uočavanja mogu dobiti istu vežbu hodajući uz tobogane ili druge nagibe. Dina-disk, nagibni klin i daska za ravnotežu su sjajni alati!

4. Šetnje životinja su korisne za podsticanje aktivnog opsega pokreta, a pritom se i dalje zabavljaju! Neki primeri uključuju:

Hod medveda (s rukama i nogama na podu, kolena ne dodiruju površinu)

Hod raka (započnite u položaju mosta, držeći dno od poda, krećući se napred ili nazad koristeći ruke i noge za pokretanje).

Žablji skok (započnite u dubokom čučnju, podstičite punu površinu dodira stopala tokom skokova).

Hod pingvina (sa petama koje dodiruju pod i nožne prste).

5. Snaga nožnih prstiju

Unutrašnji plantarni mišići: možete ciljati ove male mišiće podižući predmete nožnim prstima. Pokušajte da “igrate košarku prstima” tako što ćete da podignete male pompomse nožnim prstima  i stavite u šolju da postignete koš!

6. Stavljanje „vrećica napunjene pasuljem“ na prednji deo stopala: Dozvolite detetu da savija zglob da cilja nižu snagu tela i aktivni opseg kretanja muskulature skočnog zgloba i stopala.

7. Vožnja skejta u sedećem položaju: Nikada nije prerano naučiti ih da voze skejt u sedećem položaju, zar ne? Naučiti ih kako da pomeraju noge dok voze skejt – vežba istezanja. Oni misle da igraju zabavnu igru i imaju vašu pažnju, a vi radite na tome da im bez borbe pomognete da voze čitavom površinom stopala.

8. Klimav ribolov na dasci

9. Sedenje na pilates lopti

Sedeći na pilates ili kikiriki lopti, pomerajući težinu unazad i napred, bočno u stranu pomoći će aktiviranju abdomena i oslanjanja težine tela na cela stopala.

10. Hod sa perajima za plivanje

11. Marširanje: Marširanje i tapkanje su radnje koje zahtevaju da celo stopalo ostvari kontakt sa zemljom. Od njih se takođe može napraviti igra. Možete puštati muziku ili pevati pesme u ritmu njihovog marširanja. Mogu biti u svom marš orkestru ili gazeći mekane igračke.

 

12. Cipele: Možete kupiti cipele sa svetlećim đonom ili točkovima u peti. Za one koji vole škripave zvukove, oni su podsticaj da spuste pete na zemlju. Za one koji nisu pokolebani bukom, cipele na točkovima su dobra alternativa. Ove cipele zahtevaju od dece da podignu nožne prste sa zemlje kako bi se valjale. To ih navikava na pritisak na pete, kao i na istezanje tetive.

   

13. Izloženost stopala raznim teksturama: Možete decu da podstaknete da hodaju bosi po raznim površinama kako bi ih izlagali različitim teksturama. Ili možete praviti igre. Neka prošetaju kroz šablon tekstura od mekih pokrivača do mekane kreme za brijanje. Takođe mogu da se bave umetnošću tako što će crtati sa nogama uz malo boje i papira.

14. Čarape sa stopicama

 

Jelena Kudrić

dipl.defektolog logoped