Zajednička pažnja je ponašanje u kojem se dvoje ljudi fokusira na neki predmet ili događaj, u svrhu međusobne interakcije. To je oblik ranog socijalnog i komunikativnog ponašanja.
Zajednička pažnja podrazumeva deljenje zajedničkog fokusa na nešto (kao što su drugi ljudi, predmeti, koncept ili događaj) sa nekim drugim. Potrebna je sposobnost sticanja, održavanja i preusmeravanja pažnje. Na primer, roditelj i dete mogu oboje da pogledaju igračku sa kojom se igraju ili da posmatraju voz koji prolazi. Zajednička pažnja (poznata i kao „združena pažnja“) može se steći korišćenjem kontakta očima, gesta (npr. pokazivanje kažiprstom) i / ili vokalizacije, uključujući izgovorene reči (npr. „Pogledaj, avion leti“).
Veštine rane zajedničke pažnje mogu uključivati dete koje poseže za odraslom osobom ili gledanje iste stranice knjige sa drugom osobom. Dalje razvijene veštine mogu uključivati fokusiranje na igru ili traženje predmeta, poput omiljene igračke ili hrane.
Postoje dva načina na koje može doći do zajedničke pažnje:
1. Iniciranje zajedničke pažnje
U ovom slučaju dete započinje socijalnu interakciju. Na primer, dete može da pokaže na igračku i da pogleda roditelja kako bi ga nateralo da ga takođe pogleda. Starija deca mogu koristiti vokalizacije da bi privukla pažnju (npr. „Pogledaj ovde mama“). Pokretanje zajedničke pažnje moglo bi ukazati na to da je dete socijalno motivisano.
2. Odgovor na zajedničku pažnju
Ovde dete odgovara na tuđe napore da zadobije zajedničku pažnju. Na primer, roditelj pokazuje na loptu i kaže: „Pogledaj loptu!“. Dete odgovara prateći roditeljski pogled i gest (npr. pokazujući kažiprstom) da pogleda loptu. Odgovoriti na zajedničku pažnju lakše je nego inicirati.
Zašto je zajednička pažnja važna?
Sposobnost uspostavljanja zajedničke pažnje od vitalnog je značaja za razvijanje socijalno-komunikacionih i kognitivnih veština. Kod dece tipičnog razvoja, veštine zajedničke pažnje počinju da se razvijaju ubrzo nakon rođenja, a do treće godine deca su obično kompetentna za sticanje i održavanje zajedničke pažnje odraslih i vršnjaka. Bez veština zajedničke pažnje deci bi moglo biti teško da komuniciraju i razvijaju odnose sa svojim roditeljima i vršnjacima. Zajednička pažnja pomaže u razvoju važnih socijalnih veština kao što su povezivanje i viđenje stanovišta drugog.
Zajednička pažnja i autizam
Deca sa autizmom mogu imati poteškoća sa zajedničkom pažnjom, jer im može biti teško da komuniciraju dok obraćaju pažnju na predmet i osobu. To bi moglo rezultirati propuštenim prilikama za interakciju i komunikaciju sa drugima. Takođe, osobi sa autizmom može biti teško da zadovolji svoje želje i potrebe.
Veštine potrebne za zajedničku pažnju uključuju:
1. Usmeravanje i prisustvo socijalnog partnera (odnosno osobi sa kojom komunicirate)
2. Preusmeravanje pogleda između ljudi i predmeta
3. Deljenje emocionalnih stanja sa drugom osobom
4. Prateći pogled i tačku druge osobe
5. Mogućnost skretanja pažnje druge osobe na predmete ili događaje u svrhu razmene iskustava.
Kako podstaći zajedničku pažnju?
Evo načina koji pomažu vašem detetu da razvije veštine zajedničke pažnje:
· Fokusirajte se na lica i razvijajte kontakt očima – podstaknite dete da vas gleda. Smatra se da je društveno prikladno gledati nekoga ko razgovara s vama, a lica pružaju puno socijalnih znakova. Uspostavljanje kontakta očima može biti posebno teško za decu sa autizmom, pa porazgovarajte sa svojim terapeutom da li je to odgovarajući cilj.
· Igrajte se i vežbajte skretanje – ovo pomaže razvijanju zajedničke pažnje u prirodnom, opuštenom okruženju. Počnite sa kratkim sesijama i postepeno povećavajte vreme.
· Završite nešto zajedno, poput slagalice ili nameštanja kreveta, postavljanja stola, spremanja omiljenog jela.
· Podstaknite svoje dete da preusmeri pažnju sa onoga sa čime se igra na ono što vi imate.
· Koristite animirani ton glasa, gest i izraze lica kako biste uspostavili zajedničku pažnju.
· Koristite predmete sa kojima vaše dete najviše uživa u igranju da biste zainteresovali svoje dete.
· Duvanje mehurića je sjajna aktivnost za rad na zajedničkoj pažnji i razvoju veština komunikacije.
· Vežbajte zajedničku pažnju kao deo svoje svakodnevne rutine, tokom zadataka poput pranja zuba ili u kadi i obroku.
· Sledite smernice svog deteta. Kada vaše dete pokaže interesovanje za neki predmet, oponašajte njegovo interesovanje. Uključite se u aktivnost davanjem oduševljenih komentara i kopiranjem detetovih postupaka.
· Pohvalite svoje dete što je pokrenulo ili odgovorilo na zajedničke pokušaje pažnje. Budite eksplicitni zašto hvalite. Na primer, recite: „Sjajno. Udario si balon. Hajde opet!“
· Naučite ih da gledaju napred-nazad između vas i predmeta. Povoljan trenutak da to učinite je kada se tokom vašeg dana dogodi bilo šta neočekivano ili iznenađujuće, poput zvona na vratima ili pad kule od kockica koji ste sagradili. Kada se to dogodi, pogledajte svoje dete sa preteranim iznenađenjem (npr. širom otvorite usta i podignite obrve) i odgovorite oduševljenim „Vau!“ ili „OOO“. Zatim, pripazite na odgovor vašeg deteta. Ako vas pogleda, nagradite ga rečima: „Pogledao si!. Pala kula.“ Ako ne, pokušajte ponovo sledeći put.
· Igrajte igru skrivača. Ovo pomaže vašem detetu da nauči da prati pogled, tačku i / ili glavu. Započnite sakupljanjem nekih omiljenih igračaka ili predmeta vašeg deteta, a zatim ih postavite po sobi. Započnite igru kada dete poželi jedan od predmeta koje ste sakrili. Kada se to dogodi, slegnite ramenima i pitajte: „Gde je?“ Zatim pokažite na predmet govoreći: “Evo ga!” Kada vaše dete neprekidno prati vaše pokazivanje, pređite na okretanje glave u smeru predmeta. Napredujte samo preusmeravanjem pogleda. Kada započinjete sa ovom aktivnošću, počnite tako što ćete predmete staviti blizu svog deteta i tako će biti delimično vidljivi.
· Izaberite aktivnosti koje podstiču zajedničku pažnju, kao što su:
Kotrljanje kuglice ili automobila ili bacanje lopte napred-nazad;
Valjanje predmeta napred i nazad unutar kartonskog ležišta ili kutije;
Viseći loptu na fleksibilnoj žici i udarajući je napred-nazad;
Koristite slamke (ili usta) da biste duvali pero ili ping pong loptu jedni drugima;
Sviranje nekog instrumenta zajedno;
Zajedno pevanje pesama sa pokretima, poput „Glava, ramena, stomak,kolena“;
Držeći se za ruke i plešući uz omiljenu pesmu vašeg deteta;
Držite čaršaf ili pokrivač sa detetom i ljuljate lutku za bebe ili plišanu životinju;
Igra sa kanapom ili rastegljivom trakom.
Jelena Kudrić
dipl.defektolog logoped,reedukator psihomotorike
